Кампање и манифестације

 

Трајање жутог светла на семафорима је регулисано Правилником о саобраћајној сигнализацији, чланом 73. који цитирамо у тексту испод.

 

 

 

ПРАВИЛНИК О САОБРАЋАЈНОЈ СИГНАЛИЗАЦИЈИ („Службени гласник РС”, бр. 85/17 и 14/21)

 

3.1. Семафори за регулисање кретања возила

Члан 73.

Кретање возила регулише се семафорима са три боје светла у облику круга (VI-1).

На семафорима са три боје светла, која се постављају по вертикалној оси, једно испод другог и то: црвено горе, жуто у средини, а зелено доле. Ако је семафор постављен изнад саобраћајне траке, светла могу бити постављена по хоризонталној оси, једно поред другог и то: црвено лево, жуто у средини, а зелено десно.

Пречник круга светла је 210 (200) mm или 300 mm.

Светла на семафору су истих димензија. Изузетно, црвено светло може бити димензије 300 mm, ако су жуто и зелено светло димензија 210 (200) mm.

Семафори који се постављају изнад саобраћајних трака могу имати светла димензија 300 mm.

Семафору из става 1. овог члана може се додати уређај за одбројавање преосталог времена трајања светла и графичка и/или текстуална порука која се преноси возачима. Уређај за одбројавање преосталог времена трајања поставља се изнад, односно поред семафора, са удаљеније стране семафора од коловоза.

На семафору са три боје светла, промена боја светла се обавља следећим редом: зелено, жуто, црвено, жуто истовремено са црвеним, зелено.

 

Трајање жутог светла за брзине до 60 km/h је 3 секунде. За брзине преко 60 km/h, жуто светло траје 4 секунде. Жуто светло у зонама радова на путу траје 4 секунде. Жуто светло истовремено са црвеним светлом траје 2 секунде.

У случају ако се на крају зеленог светлосног појма користи трепћуће светло оно мора трајати 4 секунде, тако да наизменични интервали укључено-искључено трају по 0,5 секунди (слика).

 

 

Додатно објашњење 

Светлосна сигнализација у граду Београду се пројектује за функционисање у једном од  следећих начина рада:

• фиксни рад,
• детекторски рад и
• адаптибилни рад.

Код фиксног рада зелени сигнал се додељује у тачно дефинисаном периоду циклуса, независно од тога да ли на прилазу постоје захтеви за опслуживањем или не. У детекторском раду се по правилу зелено време некој сигналној групи додељује у складу са захтевима у реалном времену. То је и суштинска разлика између фиксних и детекторских/адаптибилних система. 

Најчешћи модел опслуживања детекторских сигналних група је следећи: уколико за сигналну групу постоји регистрована најава возила сигналној групи се додељује минимално зелено време (нпр. у трајању од 10 секунди), а затим се на основу регистрованих најава возила на меродавним детекторима доноси одлука о продужењу зеленог сигнала. Продужење може трајати:

(1) до испуњења максимално задате вредности за зелени сигнал на конкретној сигналној групи,

(2) до достизања одређене тачке у циклусу или

(3) до појаве прекорачења у интервалу слеђења између возила на детекторима.

Зелени сигнал се прекида због прекорачења у интервалу слеђења између возила на детекторима у ситуацији када се на свим детекторима који контролишу трајање зеленог на конкретној сигналној групи појави слободан интервал, интервал без возила дужи од задате вредности (најчешће 3-4 секунде). Значи, ако је нека група имала зелени сигнал и ако је од момента кад је последње возило напустило неки меродавни детектор прошло више од 3-4 секунде без најаве на свим меродавним детекторима на прилазу, констатује се да постоји ситуација да је на том прилазу или у тој траци дошло до значајног опадања тока возила, да је дошло до значајног повећења интервала слеђења између возила и да више није рационално тој групи додељивати зелени сигнал. Настаје тачка у којој једно стање (стање је да нпр. један смер има зелени сигнал ) може да се заврши и да се покрене процедура преласка у неко друго стање.  У току стања сигнали се не могу мењати већ се за прелаз у следеће стање користе прелазна стања. Као што само име каже, у прелазном стању се сигнали на сигналним групама могу мењати. То важи и за промену из „трајног зеленог“ сигнала и сигнал „трепћуће зелено“.

Ако би се након констатације да је на свим детекторима утврђено постојање интервала слеђења дуже од задатог, уместо преласка на жути сигнал, истом прилазу или траци укључило трепћуће зелено (законски интервал је 4 секунде) , то би значило да би се прилазу за који је утврђено да је без возила већ 3-4 секунде, додатно доделиле још 4 секунде трепћућег зеленог, а затим би се доделиле 3 секунде жутог сигнала - пре укључивања црвеног сигнала.

Утврди ли се постојање интервала без возила на прилазу у трајању од 3-4 секунде, том истом прилазу се доделе додатне 4 секунде трепћућег зеленог и затим се доделе и  обавезне 3 секунде жутог. Прилаз за који је утврђено да нема возила и даље ангажује 10-11 секунди. Тих 10-11 секунди је неискоришћено време у циклусу. Ако на раскрсници функционишу 4 стања у циклусу ће 40-44 секунди бити неискоришћено. С обзиром на то да период испитивања интервала слеђења не може да се избаци, као ни период жутог, искључување трепћућег зеленог је мера којом се повећава проценат коришћења времена у циклусу и смањује се део циклуса који је неискоришћен.

С обзиром на то да је у Београду веома важно да се време на семафорима рационално користи, на раскрсницама са детекторским радом или у систему адаптибилног управљања, које се налазе унутар градског подручја где је брзина ограничена на 50 км/сат,  усвојен је модел функционисања светлосне саобраћајне сигнализације без укључивања трепћућег зеленог интервала у прелазним стањима.

На раскрсницама са фиксним сигналним програмима укључивање/искључивање трепћућег зеленог зависи од техничких могућности семафорског уређаја.

Проблем који се везује за трепћуће зелено у трајању од 4 секунде везује се за различито реаговање возача на појаву зеленог трепћућег сигнала. Неки возачи користе овај интервал за убрзање и пролазак преко зауставне линије, док неки возачи након активирања овог сигнала успоравају кретање возила, са намером да се зауставе на зауставној линији, чиме узрокују налетање возила. Тако да се и  тај моменат узима у обзир при пројектовању светлосне сигнализације на некој саобраћајници.